Jednostavan sajt za malu firmu, sa tri do deset stranica, traži oko jedan i po do pet radnih dana. Po prosečnoj zaradi u programiranju u Srbiji to je otprilike 250 do 800 € za izradu. Online prodavnica, zakazivanje sa naplatom i sajt na više jezika traže više rada i koštaju više. Posle izrade se svake godine plaća domen, nešto više od 20 €. Hosting od oko 50 do 60 € godišnje obično se plaća samo kad sajt ima panel za uređivanje, kao što je WordPress.
Većina firmi u Srbiji sajt već ima. Prema Republičkom zavodu za statistiku, sajt ima više od četiri od pet malih preduzeća. Kad se računaju i manje firme i preduzetnici, istraživanje urađeno za registar .rs domena pokazuje da sajt koristi oko tri četvrtine firmi. Pitanje zato često nije da li napraviti sajt, nego koliko on treba da košta.
Od čega zavisi cena sajta?
Cenu prvo određuje broj stranica. Svaka stranica ima svoj tekst, fotografije i raspored, i svaka se proverava na telefonu i na računaru. Kad su tekstovi i fotografije spremni, sajt do tri stranice traži oko jedan i po dan rada, do pet stranica oko tri, a do deset stranica oko pet radnih dana.
Drugi veliki deo cene je sadržaj. Kad vlasnik pripremi tekstove, fotografije i logo, posao ide brže, a pisanje tekstova od početka i fotografisanje traže dodatno vreme. Od sadržaja zavisi i rok, pa je kalendarski rok izrade obično duži od samih dana rada.
Treće pitanje je ko menja sajt posle predaje. Za sajt koji vlasnik uređuje sam potreban je panel za izmene, kao što je WordPress, a njegovo podešavanje je dodatan posao. Kad izmene radi izvođač, sajt može da bude programiran direktno u kodu, bez panela. Takav sajt je jeftiniji na početku, a kasnije izmene se plaćaju ili posebno dogovaraju.
Cenu najviše podižu funkcije koje rade sa novcem i terminima. Online prodaja, zakazivanje sa naplatom, korisnički nalozi i više jezika traže programiranje i testiranje kakvo običan prezentacioni sajt nema. Zato se njihova cena obično određuje tek posle razgovora o tome šta tačno treba da rade.
Prilagođenost telefonu treba da bude deo svake ponude. Prema merenju servisa StatCounter, oko polovina poseta sajtovima u Srbiji stiže sa telefona, pa sajt koji loše radi na telefonu loše radi za svakog drugog posetioca. Ako je to u ponudi posebna stavka, vredi pitati zašto.
Zašto se ponude za isti sajt toliko razlikuju?
Iza iste reči „sajt“ stoji vrlo različita količina rada. Na forumu Krstarica jedan vlasnik je napisao da za online prodavnicu dobija ponude „od 15 evra do 3000 evra“ i da u radovima izvođača ne vidi veliku razliku. Razlika postoji, ali je u satima rada, a oni se na prvi pogled ne vide.
Cena izrade je u osnovi broj sati pomnožen cenom sata. Ako se uzme prosečna zarada u programiranju koju objavljuje Republički zavod za statistiku, dan rada vredi oko 163 €, a sat oko 20 €.
Ponuda od 50 € tako pokriva oko dva i po sata rada. Za to vreme može da se postavi gotov šablon sa promenjenim tekstom i bojama, ali teško da stane i dizajn prema firmi, pisanje tekstova i podešavanje za Google pretragu. Sajt od 500 € odgovara otprilike tri radna dana, a projekat od 3.000 € skoro četiri nedelje rada.
Zarada je samo deo troška, jer izvođač plaća i alate i prostor i troši vreme na dogovor sa klijentom. Gotove komponente i savremeni alati sa druge strane skraćuju posao, pa i niža cena može da znači ozbiljan rad. Zato vredi prvo uporediti šta tačno piše u ponudi, a tek onda iznos.
„Treba biti oprezan ako je firma tajanstvena ili ne objasni jasno šta namerava da uradi.“
Šta se plaća posle izrade sajta?
Posle izrade se redovno plaća domen, a po potrebi i hosting, poslovni mejl, održavanje i platforma za prodaju. Ovi troškovi se ponavljaju, pa ih vredi sabrati za celu godinu pre poređenja ponuda.
Domen je adresa sajta, na primer imefirme.rs. Zakupljuje se na godinu ili više i produžava pre isteka, a cenu za kupca svaki ovlašćeni registar određuje sam. Kod dva registra redovna godišnja cena .rs domena je oko 21 i 24 €. Kod jednog od njih niža akcijska cena važi samo prvu godinu, pa vredi pogledati i cenu obnove.
Hosting je server na kome sajt radi, i plaćeni hosting nije obavezan za svaki sajt. WordPress i slični sistemi za uređivanje traže server koji ih podržava, kako piše u zvaničnim zahtevima za WordPress. Osnovni paketi takvog hostinga kod dve domaće firme koštaju oko 50 do 60 € godišnje i uključuju SSL sertifikat.
Sajt koji je programiran u kodu i objavljuje se kao gotove stranice, takozvani statički sajt, ne traži takav server. Može da radi na servisima kao što je Cloudflare Pages, čiji besplatni plan nema ograničenje broja poseta, pa se hosting tada ne plaća. Zato vredi pitati izvođača da li sajtu uopšte treba plaćeni hosting i koliko on košta posle prve godine.
SSL sertifikat, zbog kog adresa sajta počinje sa https, ne mora da bude poseban trošak. Neprofitna organizacija Let’s Encrypt izdaje ove sertifikate besplatno, pa posebna stavka za osnovni sertifikat u ponudi traži objašnjenje.
Poslovni mejl sa adresom na domenu firme plaća se kod mejl servisa ili dolazi uz hosting. Kod jedne od dve pomenute hosting firme mejl je uključen u sve pakete.
Održavanje obuhvata ažuriranja, rezervne kopije i sitne izmene. Neki izvođači ga naplaćuju mesečno, a neki po izmeni, i to vredi znati pre dogovora.
Platforme za prodaju naplaćuju pretplatu. Shopify za osnovni plan uz godišnje plaćanje traži oko 310 € godišnje. Taj iznos ide platformi, bez obzira na to ko je prodavnicu napravio.
„Naknade za obavljanje poslova registracije naziva .rs i .срб domena za krajnje korisnike ovlašćeni registri samostalno određuju.“
Koliko košta sajt za frizerski salon u prvoj godini?
Za primer je uzet frizerski salon sa pet stranica, a to su početna, usluge, cenovnik, galerija i kontakt. Vlasnik ima tekstove i fotografije, a izmene posle predaje radi izvođač.
Takav sajt traži oko tri radna dana, što po prosečnoj zaradi u programiranju iznosi oko 490 €. Ako je napravljen kao statički sajt na besplatnom hostingu, prva godina sa domenom košta oko 510 €, a svaka sledeća samo koliko i domen.
Ako salon želi da sadržaj menja sam kroz WordPress ili sličan panel, posla je više i svake godine se plaća i hosting. Cena raste i kad tekstove treba napisati od početka.
Neki izvođači nude sajt i na mesečne rate, uz održavanje u ceni. Tada vredi sabrati sve rate i uporediti zbir sa jednokratnom cenom i troškom održavanja za isti period.
Za većinu uslužnih delatnosti dovoljan je prezentacioni sajt. Online zakazivanje sa naplatom je veći posao, pa može da se doda kasnije, kad se vidi koliko klijenata dolazi preko sajta.
„I na besplatnom i na plaćenom planu zahtevi za statičke fajlove su besplatni i neograničeni.“
Koliko košta online prodavnica?
Online prodavnica košta više od prezentacionog sajta, jer pored stranica traži katalog proizvoda, korpu, plaćanje, dostavu i obavezne podatke o prodavcu. Zakon o elektronskoj trgovini traži da na sajtu stalno budu dostupni osnovni podaci o prodavcu, kao što su naziv, sedište, mejl i PIB. Uz cene mora jasno da piše da li su uračunati dostava i porez.
Prodavnica napravljena po meri nema pretplatu platformi, ali traži više dana rada, a cena zavisi od broja proizvoda, načina plaćanja i povezivanja sa dostavom. Prodavnica na gotovoj platformi brže kreće, ali uz rad na podešavanju ima i stalnu pretplatu, pre troškova naplate karticom. Za manju prodavnicu to je često pitanje da li je lakše platiti više jednom ili manje svake godine.
Kako prepoznati ponudu koja kasnije košta više?
Prvo treba proveriti na koga glasi domen. Registar .rs domena je za portal Biznis.rs objasnio da samo onaj na koga je domen registrovan ima sva prava nad njim. Saradnik koji domen registruje na sebe može posle saradnje da ga zadrži. U istraživanju domaćih online prodavnica samo otprilike dve trećine bilo je na domenu firme koja je vlasnik prodavnice.
Zatim vlasništvo nad sajtom. Ponuda treba da kaže čiji su kod, dizajn i sadržaj posle predaje i da li vlasnik dobija sve pristupe. Bez toga je kasniji prelazak kod drugog izvođača teži i skuplji.
Oprez traži i obećanje prvog mesta na Google pretrazi. Google u svojoj dokumentaciji piše da niko ne može da garantuje prvo mesto i da ne prima novac za bolji rang. Isto važi za Google mape, jer je Google Business profil besplatan, a plaća se samo rad na podešavanju.
Ako sajt ima kontakt formu, potreban je i tekst o obradi podataka. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti traži da se osobi u trenutku prikupljanja podataka kaže ko ih prikuplja, u koju svrhu i na kom pravnom osnovu. Dobro je unapred znati ko taj tekst piše i da li je u ceni.
Na kraju, cena, rok i spisak onoga što je uključeno treba da budu u pisanoj ponudi pre početka rada, zajedno sa cenom hostinga i održavanja posle prve godine.
Kako dobiti tačnu cenu za svoj sajt?
Za tačnu cenu dovoljno je nekoliko podataka. Prvi je spisak stranica, a zatim da li tekstovi i fotografije postoje i da li vlasnik želi sam da menja sadržaj. Bitno je i da li sajt treba da prodaje, zakazuje termine ili radi na više jezika.
Sa tim podacima ponude različitih izvođača mogu da se uporede po broju dana rada, po onome što je uključeno i po trošku posle prve godine. U Atrigenu su cene osnovnih paketa javne i nalaze se u cenovniku izrade sajta, a hosting za prezentacione sajtove se ne plaća. Ceo postupak od prvog razgovora do objave opisan je na stranici izrada sajtova.